Zdravo, danas sam vam spremila drugaciju verziju posta. Resila sam da vam postavio pocetak knjige koju pisem i za koju se iskreno nadam da cu je objaviti.
- Iskrneo me zanima vase misljenje i vase kritike.
Kazu da je tinejdzerski zivot sjajan, ludujes, opijas se, ulazis u avanture, nemas brige, svadjas se sa roditeljima oko
toga ko ce pospremiti sobu, i da li ces konacno uzeti da ucis?
Ovo nije prica o takvoj vrsti tinjedzera, ovo je prica o tinejdzerki koja se oseca usamnjeno, ali i pored svih problema ona
uspeva da se odupre svim losim mislima i hrabro koraca napred. Kako? Saznacemo zajedno. Dok citate ovo zapamtite da niste sami,
ja sam tu oko vas, mozete me naci u malim stvarima, potrazite me ako ste usamjeni, potrazite me i nacicete me.
Ne secam se kada je sve ovo pocelo, ocigledno sam bila isuvise mala da bih se secala pocetka, odakle poceti?
Pocecu od detinjstva od doba kad sam bila " bezbrizno " malo dete.
Oduvek sam bila sitna i manja od svojih vrsnjaka, imala sam smedje oci i smedju talasastu kosu, kao sto rekoh sitna. Imala
sam taman ten, i nosila sam naocare. Bila sam zaista veselo dete, puna zivota, razigrana, srecna i bezbrizna. Tada sam mislila
da je sve to treba tako da bude jer za drugacije nisam znala, mislila sam da je u redu stalno biti tuzan, i da su sve druge
stvari koje su mi se desava u redu. Da je majka svetinja, upamtite ono MISLILA SAM, dobro ga upamtite.
Jedno jutro kad sam ustala pitala sam mamu " Kako ste se ti i tata upoznali? " njen odgovor je bio " Emina, imas 9 godina
jos si mala." Sada se kajem sto sam uopste to upitala. Bolje da sam cutala.
" Mama mogu li da idem kod babe? " pitala sam je
" Mozes."
Trkom sam otisla do sobe uzela svog zeku i otrcala nazad do mame.
" Emina, neces valjda opet nositi tog zeca? "
" Ali mama, molim te ne mogu da spavam bez njega "
" Dobro ponesi ga, ali ti ga nosis. "
Zakljucala je kucu, izasle smo napolje i krenule.
" Mama da li me volis? "
" Emina prekini da glupim pitanjima, naravno da te volim. "
" Mama, kad dodjem kuci hoces mi procitati pricu? "
" Videcemo. "
" Molim te mama "
" Emina, rekla sam da cemo videti."
Ubrzo smo stigle kod babe.
" Gde je moja lepotica? "
" Bakoo " utrcala sam joj u zagrljalj.
" Mama idem ja, vidimo se za par dana kad bude htela kuci, nazovi me i docicu po nju. "
" Neces uci na kafu? " Baka je to pitanje postacila sa zeljom da mama pristane, nedostajala joj je ocigledno. I meni je, i
sad mi nedostaje iako je pored mene, nema je, nikada je nema.
" Ne mogu mama, odoh ljubim vas caoo.. " izasla je uzurbanim korakom.
" Pa lepotice, sta cemo da radimo? "
" Mozemo li da idemo na sladoled? "
" Naravno ljubavi. "
" Mogu li da obucem ovu rozu haljinicu? "
" Obuci je ako zelis. "
Obukla sam moju omijenu rozu haajinicu i izasle smo napolje.
" Volim da setam sa tobom bako. "
" I ja sa tobom ljubavi, kad se vratimo drugari ce ti biti napolju. rekla sam im da dolazim.
" Jeee "
Dani kod bake su brzo preletili, nedelju dana je zaista brzo proletelo. Znala sam da moram kuci. A i nedostajala mi je mama iako bi po njenom mogla jos da ostanem bojala
sam se da ako ostanem duze necu moci da dodjem ponovo.
" Bako, mogu li da idem kuci? " upitala sam je pomalo tuznim glasom, nisam htela kuci.
" Mozes, idi jos malo napolje sa drugarima a ja cu zvati mamu i spakovati stvari. "
Istrcala sam iz kuce.
" Emina vec ides?? " pitala me je moja najbolja drigarica
" Da, moram da idem kuci "
" Zasto? "
" Mama me je zvala, nedostajem joj. " Lagala sam, htela sam da bude tako, htela sam ali nije bilo tako, naprotiv, uopste nije ni zvala.
" Moram sad da idem. dosla je mama. " rekla sam dok sam gledala mamu kako uzurbanim i pomalo besnim pokretima ulazi u babino dvoriste.
Otrcala sam kuci.
" Isidora, nisi zvala da cujes dete od kako je kod mene, nedelju dana? " Ah da, ime moje majke je Isidora.
" Kad je kod mene po ceo dan smo zajedno, zelim malo slobode, zelim da uzivam dok ona nije tu. "
" Da uzivas sa onim tvojim idiotom? "
" Ne zovi ga idiotom! "
Pretpostavila sam da ce se posvadjati i usla sam u kucu
" Mamaaa!! " posla sam da je zagrlim
" Hej " rekla je hladno " idemo "
" Cao bako, volim te! "
" Volim i ja tebe ljubavi, budi dobra! " mama me je bukvalno izvukla iz kuce
" Mama polako, boli me ruka " rekla sam pomalo placljivim glasom
Pustila mi je ruku i krenula istim tempom dok sam ja trcala za njom. Trcala sam kao neko kuce, nisam znala sta radim. Nisam.
Stigli smo kuci. Kada smo usli na krevetu sam zatekla njenog tradsnjeg muza.
" Cao mala "
Mrzela sam ga.
Odmahnula sam glavom i sela na stolicu.
" Hoces da jedes? " upitala me je mama
" Jela sam "
" Treba ti nesto? "
" Ne treba "
" Super onda idi i ostavi me na miru "
" Gde da idem? "
" Negde? Dodji do veceras. "
" U redu. "
Izasla sam napolje i bila sama. Nikog nije bilo napolju, svi su sa mamama i tatama. Ne bi bilo divno da idem kod tate, bice jos gore. Volela bih da imam mamu i tatu kakve
svi imaju. ali nemam. Volela bih da imam paznju, ali nemam.
Izgubljena u svojim mislila krenula sam kroz ulicu i polako koracala. Nisam isla daleko da bih znala da se vratim kuci. Kada sam videla da pada mrak odlucila sam da krenem
kuci da ne bih imala problema, hah i sama sam znala da ih necu imati ali hajde da se pravimo da neko brine za mene sem bake naravno,
Kada sam stigla kuci, vec je pao prvi mrak.
- Iskrneo me zanima vase misljenje i vase kritike.
Kazu da je tinejdzerski zivot sjajan, ludujes, opijas se, ulazis u avanture, nemas brige, svadjas se sa roditeljima oko
toga ko ce pospremiti sobu, i da li ces konacno uzeti da ucis?
Ovo nije prica o takvoj vrsti tinjedzera, ovo je prica o tinejdzerki koja se oseca usamnjeno, ali i pored svih problema ona
uspeva da se odupre svim losim mislima i hrabro koraca napred. Kako? Saznacemo zajedno. Dok citate ovo zapamtite da niste sami,
ja sam tu oko vas, mozete me naci u malim stvarima, potrazite me ako ste usamjeni, potrazite me i nacicete me.
Ne secam se kada je sve ovo pocelo, ocigledno sam bila isuvise mala da bih se secala pocetka, odakle poceti?
Pocecu od detinjstva od doba kad sam bila " bezbrizno " malo dete.
Oduvek sam bila sitna i manja od svojih vrsnjaka, imala sam smedje oci i smedju talasastu kosu, kao sto rekoh sitna. Imala
sam taman ten, i nosila sam naocare. Bila sam zaista veselo dete, puna zivota, razigrana, srecna i bezbrizna. Tada sam mislila
da je sve to treba tako da bude jer za drugacije nisam znala, mislila sam da je u redu stalno biti tuzan, i da su sve druge
stvari koje su mi se desava u redu. Da je majka svetinja, upamtite ono MISLILA SAM, dobro ga upamtite.
Jedno jutro kad sam ustala pitala sam mamu " Kako ste se ti i tata upoznali? " njen odgovor je bio " Emina, imas 9 godina
jos si mala." Sada se kajem sto sam uopste to upitala. Bolje da sam cutala.
" Mama mogu li da idem kod babe? " pitala sam je
" Mozes."
Trkom sam otisla do sobe uzela svog zeku i otrcala nazad do mame.
" Emina, neces valjda opet nositi tog zeca? "
" Ali mama, molim te ne mogu da spavam bez njega "
" Dobro ponesi ga, ali ti ga nosis. "
Zakljucala je kucu, izasle smo napolje i krenule.
" Mama da li me volis? "
" Emina prekini da glupim pitanjima, naravno da te volim. "
" Mama, kad dodjem kuci hoces mi procitati pricu? "
" Videcemo. "
" Molim te mama "
" Emina, rekla sam da cemo videti."
Ubrzo smo stigle kod babe.
" Gde je moja lepotica? "
" Bakoo " utrcala sam joj u zagrljalj.
" Mama idem ja, vidimo se za par dana kad bude htela kuci, nazovi me i docicu po nju. "
" Neces uci na kafu? " Baka je to pitanje postacila sa zeljom da mama pristane, nedostajala joj je ocigledno. I meni je, i
sad mi nedostaje iako je pored mene, nema je, nikada je nema.
" Ne mogu mama, odoh ljubim vas caoo.. " izasla je uzurbanim korakom.
" Pa lepotice, sta cemo da radimo? "
" Mozemo li da idemo na sladoled? "
" Naravno ljubavi. "
" Mogu li da obucem ovu rozu haljinicu? "
" Obuci je ako zelis. "
Obukla sam moju omijenu rozu haajinicu i izasle smo napolje.
" Volim da setam sa tobom bako. "
" I ja sa tobom ljubavi, kad se vratimo drugari ce ti biti napolju. rekla sam im da dolazim.
" Jeee "
Dani kod bake su brzo preletili, nedelju dana je zaista brzo proletelo. Znala sam da moram kuci. A i nedostajala mi je mama iako bi po njenom mogla jos da ostanem bojala
sam se da ako ostanem duze necu moci da dodjem ponovo.
" Bako, mogu li da idem kuci? " upitala sam je pomalo tuznim glasom, nisam htela kuci.
" Mozes, idi jos malo napolje sa drugarima a ja cu zvati mamu i spakovati stvari. "
Istrcala sam iz kuce.
" Emina vec ides?? " pitala me je moja najbolja drigarica
" Da, moram da idem kuci "
" Zasto? "
" Mama me je zvala, nedostajem joj. " Lagala sam, htela sam da bude tako, htela sam ali nije bilo tako, naprotiv, uopste nije ni zvala.
" Moram sad da idem. dosla je mama. " rekla sam dok sam gledala mamu kako uzurbanim i pomalo besnim pokretima ulazi u babino dvoriste.
Otrcala sam kuci.
" Isidora, nisi zvala da cujes dete od kako je kod mene, nedelju dana? " Ah da, ime moje majke je Isidora.
" Kad je kod mene po ceo dan smo zajedno, zelim malo slobode, zelim da uzivam dok ona nije tu. "
" Da uzivas sa onim tvojim idiotom? "
" Ne zovi ga idiotom! "
Pretpostavila sam da ce se posvadjati i usla sam u kucu
" Mamaaa!! " posla sam da je zagrlim
" Hej " rekla je hladno " idemo "
" Cao bako, volim te! "
" Volim i ja tebe ljubavi, budi dobra! " mama me je bukvalno izvukla iz kuce
" Mama polako, boli me ruka " rekla sam pomalo placljivim glasom
Pustila mi je ruku i krenula istim tempom dok sam ja trcala za njom. Trcala sam kao neko kuce, nisam znala sta radim. Nisam.
Stigli smo kuci. Kada smo usli na krevetu sam zatekla njenog tradsnjeg muza.
" Cao mala "
Mrzela sam ga.
Odmahnula sam glavom i sela na stolicu.
" Hoces da jedes? " upitala me je mama
" Jela sam "
" Treba ti nesto? "
" Ne treba "
" Super onda idi i ostavi me na miru "
" Gde da idem? "
" Negde? Dodji do veceras. "
" U redu. "
Izasla sam napolje i bila sama. Nikog nije bilo napolju, svi su sa mamama i tatama. Ne bi bilo divno da idem kod tate, bice jos gore. Volela bih da imam mamu i tatu kakve
svi imaju. ali nemam. Volela bih da imam paznju, ali nemam.
Izgubljena u svojim mislila krenula sam kroz ulicu i polako koracala. Nisam isla daleko da bih znala da se vratim kuci. Kada sam videla da pada mrak odlucila sam da krenem
kuci da ne bih imala problema, hah i sama sam znala da ih necu imati ali hajde da se pravimo da neko brine za mene sem bake naravno,
Kada sam stigla kuci, vec je pao prvi mrak.
Нема коментара:
Постави коментар