Za prvu temu sam izabrala nesto sto je vazno u zibotu svake devojke, nesto sto svaka devojka iscekuje i nesto cemu se svaka devojka raduje.
- Kada smo jos uvek devojcice i kada nam spomenu prvi poljubac nasa reakcija najcesce bude " Jao fuj ja to necu nikada uraditi", zar ne?
U ovom postu vam necu pricati o tome sa koliko godina je uradu imati prvi poljubac, razlog rome je to sto vas ja ne mogu odgovoriti ukoliko zelite da se poljubite sa 12 godina, ili koliko god, ja ne znam da li ste spremne, ja ne znam da li ste spremni. To je nesto sto morate rascistiti sami sa sobom, ja cu vam pisati o tome kako da znate da je bas taj poljubac onaj prvi poljubac. Po meni prvi poljubav nije onja u kom vam se usne dodirnu, prvi poljubac je po meni nesto sasvim drugo, a sta? Saznacete u nastavku.
- Imala sam 16 godina i bila sam jedina u drustvu koja se nikada nije poljubila, neki su me cak izbegavali. Bila sam jedina koja nije imala decka. Naravno, dolazila sam u trenutke kad sam zelela da ga imam, ali vesto sam se cuvala, cuvala sam svoje srce za nekog posebnog.
- Medjutim, kako je vreme prolazilo okolina je imala sve vise uticaja na mene. " Hajde, nadji ga, vreme je."
Pala sam na njihov uticaj. Smuvala sam se sa prvim deckom, bio je lep ali ja nisam gajila osecanja prema njemu. Nije bilo to - to. Odmah na prvom sastanku me je poljubio, bojala sam se, jako. Srce mi je lupalo ali ne zbog njega nego zbog straha. Zapitala sam sama sebe " Pobogu Marija u sta si se to uvalila? Gde si izgubila svoj stav? Gde si pala pod njihov uticaj. " Nisam gajila osecanja prema njemu i samim tim mi taj poljubac nije nista znacio. Kada su me drugarice pitale " Iii kako je bilo??" odgovorila sam im " Nista posebno? Sta je vama tu posebno? " ostale su u cudu. I ja sam se cudila. taj famuozni prvi poljubac o kome svi pricaju za mene nije znacio nista, kako?? Prepustila sam se mislima da je to tako kako jeste, njima je posebno meni nije.
- Igrom slucaja sam raskinula sa tim deckom jer je uradio nesto odvratno. Mozda sam i mogla da ga zavolim, ili bar da mi se svidja? Ali je on to vesto sprecio. ( O tome cu drugi put )
- Upoznala sam drugog decka, svima je bio los, ali prema meni je bio dobar. Upoznala sam ga na odmoru. Sve se brzo desilo. Jedno vece, dok smo gledali televizor, ja on i njegov drug i moja drugarica. Sedeo je odmah pored mene. Priblizavao mi se sve vise i vise. Ne bih da pisem detalje jer ce trajati zaista dugo. Poljubio me je, da jeste, Osecala sam se kao da sam na sedmom nebu. Trnci su prolazili mojim telom, srce mi je lupalo nenormalnom brzinom, ovog puta ne zbog straha nego zbog njegove blizine. Nisam zelela da prestane, nisam zelela da idem kuci. Htela sam da bude tu, da bude uz mene, nisam zelela nista sam njega u tom trenutku.
- To je bio moj prvi poljubac. Nadam se da ste shvatili, za mene prvi poljubac nije onaj u kom vam se usne spoje, nego onaj u kom vam se celo zivotinjsko carstvo igra u stomaku. Onaj u kom drhtine, zaboravite gde ste i sta ste, zaboravite sve i zelite da zaustavite vreme.
Vidimo se za 2-3 dana sa novim postom. volim vas puno. <3
- Kada smo jos uvek devojcice i kada nam spomenu prvi poljubac nasa reakcija najcesce bude " Jao fuj ja to necu nikada uraditi", zar ne?
U ovom postu vam necu pricati o tome sa koliko godina je uradu imati prvi poljubac, razlog rome je to sto vas ja ne mogu odgovoriti ukoliko zelite da se poljubite sa 12 godina, ili koliko god, ja ne znam da li ste spremne, ja ne znam da li ste spremni. To je nesto sto morate rascistiti sami sa sobom, ja cu vam pisati o tome kako da znate da je bas taj poljubac onaj prvi poljubac. Po meni prvi poljubav nije onja u kom vam se usne dodirnu, prvi poljubac je po meni nesto sasvim drugo, a sta? Saznacete u nastavku.
- Imala sam 16 godina i bila sam jedina u drustvu koja se nikada nije poljubila, neki su me cak izbegavali. Bila sam jedina koja nije imala decka. Naravno, dolazila sam u trenutke kad sam zelela da ga imam, ali vesto sam se cuvala, cuvala sam svoje srce za nekog posebnog.
- Medjutim, kako je vreme prolazilo okolina je imala sve vise uticaja na mene. " Hajde, nadji ga, vreme je."
Pala sam na njihov uticaj. Smuvala sam se sa prvim deckom, bio je lep ali ja nisam gajila osecanja prema njemu. Nije bilo to - to. Odmah na prvom sastanku me je poljubio, bojala sam se, jako. Srce mi je lupalo ali ne zbog njega nego zbog straha. Zapitala sam sama sebe " Pobogu Marija u sta si se to uvalila? Gde si izgubila svoj stav? Gde si pala pod njihov uticaj. " Nisam gajila osecanja prema njemu i samim tim mi taj poljubac nije nista znacio. Kada su me drugarice pitale " Iii kako je bilo??" odgovorila sam im " Nista posebno? Sta je vama tu posebno? " ostale su u cudu. I ja sam se cudila. taj famuozni prvi poljubac o kome svi pricaju za mene nije znacio nista, kako?? Prepustila sam se mislima da je to tako kako jeste, njima je posebno meni nije.
- Igrom slucaja sam raskinula sa tim deckom jer je uradio nesto odvratno. Mozda sam i mogla da ga zavolim, ili bar da mi se svidja? Ali je on to vesto sprecio. ( O tome cu drugi put )
- To je bio moj prvi poljubac. Nadam se da ste shvatili, za mene prvi poljubac nije onaj u kom vam se usne spoje, nego onaj u kom vam se celo zivotinjsko carstvo igra u stomaku. Onaj u kom drhtine, zaboravite gde ste i sta ste, zaboravite sve i zelite da zaustavite vreme.
Vidimo se za 2-3 dana sa novim postom. volim vas puno. <3
Нема коментара:
Постави коментар